Meni

Početna

Dodaj recept Prikaži sve komentare Kulinarske vesti

Ukupno poseta: 68

Po Vašem mišljenju recepti su:

Odlični
Jako dobri
Dobri
Loši
Veoma loši

Rezultati ankete

Kulinarske vesti

Najboljih pedeset restorana u svetu

KUVAR - Prvo mesto na godišnjoj listi britanskog specijalizovanog časopisa "Restoran" ravno je uvođenju u viteški stalež. Nagrada nosi naziv "San Pelegrino" i svake godine izdvaja 50 najboljih restorana sveta. 

Restoran "Noma" se nalazi u lučkoj oblasti Kopenhagena, poznat po inovativnom jelovniku, baziranom na tradicionalnoj nordijskoj kuhinji. "Noma" je, takođe, ambasador Novog nordijskog programa ishrane koji promoviše Nordijski savet ministara, navela je agencija Rojters.

Na meniju "Nome" su najkvalitetniji morski plodovi nordijskog regiona, kao na primer krabe koje žive u velikim dubinama, alge i posebne vrste ostriga, začinjeni laticama hrizantema, bobicama od zove i drugim mirišljavim biljkama. Morski proizvodi koje gostima nudi "Noma" servirani su na način koji je ravan umetničkom hepeningu.

Na veb-sajtu "Nome" istaknut je princip restorana da traga za novim inspiracijama i najkvalitetnjim sirovinama u Danskoj i celom nordijskom regionu. Takođe su zainteresovanu za saradnju sa svima koji se ne bave formalističkim načinima nabavljanja i distribucije namirnica za spravljanje jela.

Jelovnik u "Nomi" je jednostavnog naslova: "Nomine klasične i nove inovacije".

Restoran priprema namirnice u "domaćoj radinosti" - drži u salamuri, suši, špikuje, kuva, peče, bari, roštilja... Ima i vlastitu destilaciju za izradu sastojaka za razne "dresinge" za salate od vinskog sirćeta i mirišljavih ulja i začina, kao i za prelive neobičnih ukusa i boja za jela i slatkiše.

I "vinska karta" nije ništa manje jednostavna. Pored piva i vina, ima mnogo sirupa od voća, povrća i cveća, proizvedenih vlastitom obradom.

Redžepi je poreklom iz Makedonije, odakle mu je otac, pa rado na leto odlazi da poseti rođake. Kaže da tamo uživa u lokalnim specijalitetima i sezonskom povrću i voću. U Kopenhagenu mu je cilj da promoviše lokalno nordijsko.

"Danci su mislili da se šalim kada sam otvarao restoran tradicionalne nordijske kuhinje, jer oni misle da je sve što je južnije od njihovog podneblja, mnogo bolje, ukusnije, sočnije. Ja im odgovaram da nije bolje, samo je drugačije", priča Redžepi.

On je za potrebe svoje kuhinje prevalio kilometre i sate proveo u razgovoru sa starim ljudima nordijskog podneblja, prikupljajući recepte i znanja o divljim vrstama koje su jestive, ukusne i hranljive.

"Ljudi prosto jedu sve, pa ako se hrana samo trpa u usta obično nema nikakvog uživanja", tvrdi Redžepi koji od jela pravi doživljaje. Gostima na jednom poslužavniku nudi obilje ukusa, mirisa i boja, a cilj mu je da se uživa, pa nije neobično što oni za Redžepija kažu da je "kreativni genije".

Redžepi kaže da nikada nije ni mislio da će postati kuvar, a kamoli svetski priznat, nada se da mu nikada neće presušiti mašta i kaže da će onog trenutka, kada shvati da radi automatski, sve napustiti.

---

Kuvar sa jelima od insekata

KUVAR - U Holandiji se na policama knjižara pojavio novi kuvar koji promoviše konzumiranje insekata kao značajan izvor proteina. "Kuvar sa insektima" (The Insect Cookbook) sadrži čitav niz neobičnih recepata kao što su čokoladni mafini sa crvima ili rižoto sa pečurkama i skakavcima. 

"Ovu knjigu vidim kao još jedan korak ka uvođenju insekata u jelovnik restorana u Holandiji. Očekujem da ljudi kupe kuvar i počnu da pripremaju jela od insekata kod kuće", kazao je sa Rojters Marsel Dike, profesor univerziteta u Vageningenu i stručnjak za proizvodnju hrane.

Istraživanja naučnika sa ovog univerziteta pokazuju da insekti predstavljaju najbolji izvor proteina, što je važno imajući u vidu konstantni rast svetskog stanovništva. Trenutno, 70 odsto poljoprivrednog zemljišta se koristi za proizvodnju stoke. Dike podseća da će do 2050. godine svetsko stanovništvo dostići brojku od devet milijardi i da će tada biti teško obezbediti dovoljno proteina za sve. Insekti i meso imaju sličnu nutricionu vrednost, a emitovanje ugljen-dioksida prilikom proizvodnje insekata je sto puta manja nego u slučaju uzgoja svinja. U Holandiji već postoji restoran koji na svom meniju ima pet jela od insekata.

Vlasnik ovog objekta, koji se nalazi u Harlemu, nedaleko od Amsterdama, kaže da ne očekuje da insekti postanu posebno popularni, jer su neobičnog ukusa.

"Ne slažu se najbolje sa ribom, na primer. Ali je lepo imati jedno ili dva jela sa insektima na jelovniku, pod uslovom da to bude shvaćeno kao zabava", rekao je on.

---

Poslednji obrok na Titaniku

KUVAR - Čuveni brazilski kuvar Ton Vaskonselos, šef restorana "From the Galley" u Sao Paulu, pripremio je, povodom 100 godina od potonuća Titanika, sva jela sa poslednjeg jelovnika koja su poslužena putnicima prve klase pre nego što je brod potonuo.

Želeći da njegova jela bude što istovetnija specijalitetima koja su servirana te kobne noći 14. aprila 1912, Vaskonselos je proveo nekoliko meseci tragajući za originalnim receptima.

"S obzirom da volim Titanik, pomislio sam da jedino što mogu mogu da učinim u njegovu čast je da napravim meni, da reprodukujem jela poslužena poslednje veče u prvoj klasi", kazao je Vaskonselos.

"Naš jelovnik se sastoji od 11 jela. Tu su ostrige iz Rusije, ovo je ostriga sa votkom, ovde imamo konsome Olga sa školjakama svetog Jakova, pa losos u sosu muslin, piletinu na lionski način", nabraja Vaskonselos.

"Ovo je jedinstveni trenutak. Potonuće Titanika je deo ljudske mašte. Uživam večeras", kaže Marijana Nasimentu, jedna od gošći restorana.

Druga, Marija Đanđakomo, dodaje kako je "hrana izvrsna, veoma usklađena. Vina su, takođe, usklađena sa jelima, sve je zaista veoma ukusno".

---

Norvežanin pobedio na evropskom takmičenju kuvara

KUVAR - Norveški kuvar Erjan Johansen (26) pobedio je u sredu na evropskom kulinarskom takmičenju u Briselu i osvojio Zlatnog Bokisa Evrope 2012. godine. Tamičenju je trajalo dva dana a u njemu je učestvovalo dvadeset kuvara iz cele Evrope. Nordijske zemlje su osvojile i drugu i treću nagradu, švedski kuvar Adam Dalberg je dobio srebrnu, a njegov danski kolega Jepe Foldager bronzanu, čime je ponovljen scenario sa svetskog finala takmičenja u Lionu.

Nagrada Zlantni Bokis Evrope dobila je ime po kuvaru i osnivaču ovog takmičenja Polu Bokisu. Pobednik dobija i novčanu nagradu od 12.000 evra i otvara mu se put za svetsko takmičenje kuvara koje će se održati 29. i 30. januara iduće godine u Lionu.

Pored trojice iz nordijskih zemalja, još devet kuvara izabrano je za finale u Lionu - iz Islanda, Francuske, Britanije, Švajcarske, Belgije, Madjarske, Finske, Estonije i Holandije.

Za pet sati i 35 minuta svaki kandidat je trebalo da napravi dva jela sa unapred odredjenim glavnim sastojcima - list i rakčići za jelo od ribe i seoske kokoške za jelo od mesa - radeći u boksovima-kuhinjama okrenutim ka publici.

Kandidati se nekad pripremaju i mesecima za ovo takmičcenje, a mnogi od njih rade noću posle radnog vremena ili za vreme odmora. Više zemalja, posebno iz severne Evrope, tražili su sponzore da bi kandidate mogli da oslobode dnevnog posla i omoguće im da se potpuno posvete pripremama za takmičenje.

Sledeće takmičenje za nagradu Zlanti Bokis Evropa biće organizovano u Švedskoj 2014. godine, najavili su organizatori.

---

Ishrana kod kuće može da spreči gojaznost kod dece

KUVAR - Istraživači sa Univerziteta u Granadi potvrdili su da postoji snažna direktna veza između stanja uhranjenosti (nutritivnog statusa) kod dece i osobe koja im priprema obroke. Studija je otkrila da deca koja ručaju kod kuće sa majkom imaju bolje stanje uhranjenosti i izložena su manjem riziku od gojaznosti nego deca čije obroke priprema neka druga osoba.

Ova studija – koja je nedavno objavljena u žurnalu Nutrición hospitalaria – otkriva da stanje uhranjenosti kod dece direktno zavisi od osobe koja im priprema obroke. Shodno tome, deca čije obroke priprema njihova majka imaju bolje stanje uhranjenosti nego deca koja ne jedu kod kuće. ,,Majka je član porodice koji najbolje zna koje su potrebe za ishranom kod dece i najviše zna o ishrani da bi pripremala obroke za decu'', tvrde istraživači.

Studiju su sproveli istraživači sa Univerziteta u Granadi Marija Hoze Agilar Kordero (María José Aguilar Cordero) i Emilio Gonzales Himenez (Emilio González Jiménez) (Katedra za ishranu beba), Karmen Garsija Garsija (Carmen García García) (Laboratorija za fizičku antropologiju), Pedro Garsija Lopez (Pedro García López) (Katedra za statistiku), Karlos Alberto Padilja Lopez (Carlos Alberto Padilla López) i Džudit Alvarez Fere (Judit Alvarez Ferre) (PAI istraživačka grupa CTS-367 pokrajine Andaluzija) i Ester Oćete Ita (Esther Ocete Hita) (Katedra za pedijatriju).

718 dece iz Granade
Istraživači su studiju sproveli na uzorku od 718 dece školskog uzrasta između 9 i 17 godina starosti iz 13 državnih i privatnih škola u španskoj pokrajini Granada. Primenom antropometričkih merenja struka, kukova, ruku i butina, istraživači su ocenjivali težinu, obim i indeks telesne mase (BMI) kod dece po starosnom dobu i polu.

Pored toga, istraživači sa Univerziteta u Granadi napravili su upitnik za procenu porodičnog okruženja, učestalosti konzumiranja određenih vrsta hrane i fizičke aktivnosti dece. Cilj je bio da se ispita odnos između porodičnog okruženja, gojaznosti i povećane telesne težine u detinjstvu.

Fizička neaktivnost
Istraživači su utvrdili da postoji veza između neaktivnog načina života i indeksa telesne mase. Statistički značajne razlike u indeksu telesne mase ustanovljene su između dece koja su neaktivna i one sa zdravim navikama u pogledu fizičke aktivnosti. Utvrđeno je da što se više vremena provodi u gledanju televizije, igranju video igara i pretraživanju interneta, to je viši indeks telesne mase.

Zaključak istraživača jeste da je ,,izuzetno važno'' promovisati i podsticati zdrave navike u okviru porodice; deca treba da igraju ,,tradicionalne igre'' koje obično podrazumevaju fizičku aktivnost. Zdrave navike i fizička aktivnost su od suštinskog značaja za zdravlje dece.

Izvor: Medical News Today

---

---